utorak, 16. rujna 2014.

Dan 29-30/90 - na trećini puta

I dalje se dižem u 5:00, ali ne mogu reći da mi je lako i da mi dolazi prirodno. Jučer je bilo jako teško (malo sam izgubio ritam preko vikenda i prethodnih dana), i cijeli dan sam bio kao zombi. Danas je nešto lakše, ali daleko od toga da se ustajem pun energije i prštim od elana tokom dana.

Sad je već malo prošla i ona euforija i uzbuđenost oko toga da postajem ranoranilac, pa možda i zato. Ali benefiti se vide. Uspijem u tim jutarnjim satima dosta toga napraviti i mislim da će mi to biti motivacija da ustrajem, možda i nakon 90-og dana.

4 komentara:

  1. preletih malo po stranici... Pa meni se čini da ste u vise navrata prekršili taj svoj ritam. Šta ne bi svaki put trebali krećati iznova a ne pravdati se samome sebi da za određeni dan pravila ne vrijede?
    Pada mi na pamet život u samostanu gdje sam se ustajao u 4i 30 svako jutro, i sad vidim na vašem primjeru da to s obitelji ne moze funkcionirati jer uvijek će biti nekih obveza sa strane, društva i štogod već.. To je jedan od razloga zašto je celibat prikladan za redovnike.. nema te tko ometati pri svakodnevnom ritmu. Ako se i dogodi nešto kasno, ustajanje je opet u isto vrijeme, bez obzira kad legao.

    OdgovoriIzbriši
  2. Šta ne bi svaki put trebali krećati iznova a ne pravdati se samome sebi da za određeni dan pravila ne vrijede?

    Pa i krećem svaki dan iznova. Naravno da ima iznimaka, jer si ne mogu priuštiti da spavam manje od 4 sata, pa onda cijeli dan na poslu budem neproduktivan. Koliko je do mene, nastojim držati ritam.

    Da, u samostanu bi bilo drugačije. Ali nisam u samostanu :)

    OdgovoriIzbriši
  3. Sumnjam da bi ti bilo drugačije. U samostanu/župi pak svećeniku nisu strani noćni susreti sa Spasiteljem u razmatranju, kada ti Gospod ne da spavati želeći audijenciju s tobom, ukoliko i uzmemo u obzir djecu i obiteljske obveze kao uzrok neredovitosti. Ja npr. nemam djecu pa svejedno nemam ustaljen ranoranilački ritam, iako bih ga volio ustabiliti, bilo je i pokušaja..opet će biti....mislim da je svaki dan novi početak i ne treba se obeshrabriti. Ako se koji dan i ne uspiješ dići na vrijeme, nije to neuspjeh ako si iduće jutro opet odlučio biti revan....isto je s grijehom....samo ne čekaj drugi dan, možda se ne probudiš :)

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Pitanje je ako recimo živiš u samostanu, koje su konzekvence pospanosti. To valjda ovisi o tipu samostana, kakve imaš odgovornosti, itd. Kod mene je problem da ako spavam manje od recimo 5 sati, budem potpuno neproduktivan na poslu. A budući da je moj posao upravo sastavni dio mog laičkog poziva (ako to mogu tako reći), onda imam i moralnu obvezu da se držim u stanju produktivnosti.

      U kontemplativnim redovima pospanost je prilika za dodano mrtvljenje. A kako je poziv kontemplativaca onaj za molitvu i pokoru, onda to može čak i doprinijeti tome da se poziv bolje ostvari.

      Izbriši