Inače sam jutros pojeo nešto slabiji doručak, pekmez, kruh i maslac. To ću tako i inače vikendima, jer računam na obilniji obiteljski ručak kakvog u tjednu obično nemam.
Dok nisam imao redoviti ritam ustajanja
doručak mi je uvijek bio usputni obrok – a često je i znao potpuno izostati.
Najčešće bi to bilo nešto što bih usput kupio u pekari (nekakvo lisnato) i jeo
ili u hodu ili u vožnji. To je bilo jako loše: osim što je skupo, uz to je i
nezdravo. A i počneš se u jednom trenutku osjećat kao kanta za smeće dok to
ubacuješ u sebe.
A od kad imam jutra, doručak je baš postao
jedan ugodan obrok. Više nema one jutarnje žurbe i strke, pa si lijepo stignem
postaviti stol, narezati kruh, pripremiti jelo i polako i s mirom pojesti. Nekada
sam, a nekada s obitelji (ovisno kad se oni probude i kad moram biti na poslu).
Vikendom to svakako znači jedan obiteljski obrok više – već je i to dovoljan
razlog za ranije ustajanje.
Nema komentara:
Objavi komentar